U organizaciji Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Sombor, 12.10.2017.  održan je Okrugli sto, sa početkom u 12 časova u prostorijama MALE SALE Gerontološkog centra u Somboru na temu ŠTA DEFINIŠE NAŠ IDENTITET I KAKO TO POKAZUJEMO DRUGIMA.

Bilo je prisutno oko 18 lica, osoba sa invaliditetom, personalnih asistenata i članova porodica, stručnjaka iz drugih institucija, građana. Prisutni su bili iz grada i okolnih sela, pretežno aktivni članovi nekoliko udruženja čiji su članovi i koji rada za osobe sa invaliditetom.

U uvodnom predstavljanju voditeljica je predstavila  značaj teme  radionice :

1. Edukacija  OSI o univerzalno životnim temama o kojima nemaju prilike razgovarati sa stručnjacima i službama
2. Osnaživanje OSI kroz psihološke edukacije sticanjem znanja o psihološkim pojavama

Usledilo je predstavljanje voditeljke i  učesnika radionice kroz vežbu KO SAM JA? Koja demonstrira sadržaj centralne teme radionice.

Tematske celine bile su sledeće:

• Definisanje Identiteta, o identitetu , sadržaj pojma
• Razvoj identiteta i glavne faze razvoja
• Vrste identiteta
• Pojave odricanja od identiteta i krize identiteta
• Šta čini sliku o sebi, komponente
• Kako pokazujemo identitet drugima
• Specifičnost situacije OSI u građenju identiteta
• Tačnost i netačnost samopercepcije
• Reakcije na ometenost i identitet osobe
• Faktori koji negativno utiču kod OSI na formiranje slike o sebi

Učesnici su u interaktivnoj diskusiji iznosili zapažanja o identitetu i srodnim pojavama i navodili su puno životnih primera i situacija, dobro razumevali pojavu. Isitacali su sve bitne elemente i pojavne oblike identiteta osoba sa invaliditetom. Većinu aktivnosti, učesnici su uradili putem interaktivnog rada grupnim diskusijama ili simultanim radom.

Tema  koja  je značajno emotivno uticala na učesnike je značaj pravilnog razvoja identiteta za osobe sa invaliditetom i stavovi drugih ljudi prema  njihovom životnom iskustvu u vezi sa tim. Istaknuto je da je Izuzetno značajno  da OSI i NE-OSI zajedno proširuju znanja i menjaju stavove u vezi životnih tema osoba sa invaliditetom. Proaktivan stav bio je osnova atmosfere na okruglom stolu.

Oktugli sto dizajnirala i vodila: Jadranka Radojčić, psiholog.

Rizik od siromaštva i socijalne isključenosti duplo veći od proseka EU!

Smanjenje siromaštva kao cilj održivog razvoja – stanje u Srbiji

„Okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima“ je prvi cilj održivog razvoja, istaknut u okviru nove globalne agende za održivi razvoj UN do 2030. godine.
U 2016. godini, početnoj godini za usmeravanje i praćenje razvoja definisanim Ciljevima održivog razvoja, u Srbiji je bilo 3.6% ekstremno siromašnih (lica čija je potrošnja domaćinstva na nivou od 90% od linije apsolutnog siromaštva), 7.3% siromašnih prema apsolutnoj liniji siromaštva (potrošnja ispod linije siromaštva koja je iznosila 11.694 dinara), a 25.4% se nalazilo u riziku od siromaštva, dok se 38.7% nalazilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. I rizik od siromaštva i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti imaju gotovo duplo veću stopu u Srbiji nego što je prosek za članice EU.

Grupe koje su najviše izložene rizicima od siromaštva su nezaposlena lica, samohrani roditelji, osobe koje žive same, deca i mladi, Romi, interno raseljena lica, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, stara lica bez penzije. Ovo su zvanični statistički podaci.
Izveštaj „Oprez, siromaštvo! – Praćenje siromaštva u okviru razvojne agende UN do 2030. godine“, koji je sačinila Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija, prati ciljeve održivog razvoja (COR) kroz dostupne zvanične podatke.
Mreža podseća javnost da je Srbija bila jedna od najaktivnijih zemalja u globalnim konsultacijama za definisanje ciljeva održivog razvoja, a da ni dve godine nakon usvajanja ovih ciljeva Vlada Republike Srbije nije usvojila nacionalno specifične ciljeve održivog razvoja, pa ni podciljeve vezane za smanjenje siromaštva.